BWO nije baš samo jedan insekt, već više vrlo sličnih vrsta vodenih insekata iz roda ,,ephemerella” i ,,serratella”. Kad tome dodamo imaga i subimaga, mužjake i ženke eto prave ,,ludnice” kao kad cirkus stigne u grad. Kao da je u pitanju 100 vrsta, a ne nekoliko njih i to vrlo, vrlo sličnih.
Ono na šta treba obratiti naročitu pažnju kod imitiranja ovih mušica je (osim veličine) boja tijela. Veoma bitna stavka. ,,Samo piskarala koja sjede daleko od lipljenskih rijeka i koji teoretišu i ponekad love na rijekama boje čaja i koji nikad u životu nijesu gazili brutalno bistru vodu mogu reći da boja tijela nije bitna”, ističe iskusni vezač M.J.Mađoni.
BWO (u Evropi - Serratella ignita) ima dva stadijuma izvan vode (sa krilima) i dva pola (muški i ženski). Dakle, četiri oblika primjetno različitih boja. Na to treba dodati da nijansa zavisi i od podloge na kojoj živi, hrane koju uzima, vremenskih uslova u periodu izlijeganja i tipa rijeke, što nam daje još bezbroj mogućnosti za odabir boje tijela ove omiljene muve.
Ako na sve ovo dodamo i to da su mnogi mušičari počeli da koriste naziv ,,BWO” i
za neke slične jednodnevke iz grupe ,,Olives”, onda nam samo za ovu muvu treba jedna fina kolekcija dabinga, konaca, biotsa, CDC-a, polipropilena i drugog.
Grizli palmer je gotovo uvijek odličan izbor u ribolovu mušicom, posebno za Lipiljena, ali daje odlične rezultate i za pastrmku. Imi­ti­ra gotovo sve na vodi: mi­dže­ve, se­dže­ve, ka­me­njar­ke i jed­no­dnev­ke. U većini slučajeva da­je čak bo­lje re­zul­ta­te od mnogih „kre­ji­ca”sa CDC-om i slič­nih jednodnevki, ko­je po svom izgledu mnogo više liče na insekte koji se roje u tim momentima. Iako u našim očima izgleda sasvim drugačije, ri­be ni­je­su isto­mi­šlje­ni­ci sa ljudima, pa im ova neuredna vještačka kreacija vi­še li­či i na ba­e­tis i ser­ra­tel­la insekte nego našem oku napravljene vjerne kopije tih insekata. Grizli palmeri su veoma jednostavne muve koje se najčešće poput najpoznatijeg na našim prostorima palmera „poslednji prizor” pravi od raš­ču­pa­nog ze­či­jeg da­bin­ga i jed­nog i po na­mo­ta­ja grizli pera.
Kod ova­kvih mušica, ni­je po­želj­no da bu­du pe­dant­no ura­đe­ne. Da­kle, tre­ba da iz­gle­da­ju kao da ih je na­pra­vio ap­so­lut­ni po­čet­nik. Lipljeni prosto kidišu na ove „čupavce”, sa ri­jet­kim dla­či­ca­ma, a sa istima je moguće jako uspje­šno lo­vi­ti i plašljive i se­lek­tiv­ne kle­no­ve i pa­strm­ke, koje takođe ne ostaju imune na ovakve zalogajčiće.
U prirodi ima u mnogo različitih boja i veličina sedževa (tulara). Postoje oni veličine svega nekoliko milimetara, pa idu do onih porpilično velikih predstavnika koji narastu preko tri centimetra. Sedževi spadaju u krupnije mušice i prave sa krilima spuštanim uz tjelo izgledaju primamljiv i bogat zalogaj za ribe kao što su pastrmka i lipljen.
Nakon parenja, ženke ovih vodenih insekata, odlažu jajašca na vodenu površinu (ili samom dnu). Iz njih nakon nekog vremena nastaju larve, koje grade male ovalnu čaure, koristeći za to razne prirodne materijale sa dna rijeka i drugih voda poput pijeska, grančice i slično, a ta ,,kućica” pored dobrog skrovišta predstavlja odličnu mimikriju protiv raznih predatora. Napomenućemo još da u toj ranoj fazi postoje još dvije vrste larvi tulara Hydropsycha i Rhyachopila, koje ne izrađuju svoje kućice, kao većina ,,srodnika”. Ribe su veoma ,,slabe” na ove za njih slasne zalogaje, zato su vještačke kreacije mušica koje ih imitiraju u ovom stadijumu možda i najlovnije. U odraslom stadijumu, ima ih različitih vrsta, kako po boji tako i po veličini, te je potrebno imati u svojim mušičarskim kutijama u nekoliko veličina i u što više boja, kao što su: crna, smeđa, zelena, siva i sl...
S.B.MU­RI­NO